ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Зимско доба је време окупљања уз ватру на поселима, окупљања уз камин или „краљицу пећи“ на журевима, време игранки, свечаних балова...
Током 19. века традиционалне форме сеоског и градског дружења мешале су се са новим обичајима и конвенцијама. Тако је у београдским вишим слојевима, на прелазу века, у моду, уместо посела раширеног на селу, ушао такозвани жур, по угледу на дан за пријеме, jour de réception угледних европских кругова. Круг званица се уобичајено ограничавао на ширу фамилију, пријатеље и суседе, тако да су странци имали потребу да коментаришу како се „образовани и имућни Србин“ затвара „по турском обичају у своју кућу“.
Жур је био и прилика потврђивања друштвеног престижа – декларисање социјалног и културног положаја породице домаћина, прилика за успостављање пријатељских, фамилијарних и будућих фамилијарних односа јер су млади могли да се ближе упознају, иако су над њима будно мотриле очи присутних рођака. Временом, журеви ће остати пригода кућне забаве, али и напустиће кућне ограде и пружити прилику младој дами да изађе у јавност и покаже своју тоалету и плесно умеће прераставши у забаве и балове.
Претпоставка је да су виђенији грађани Пожаревца, који су учестовали у политичком животу земље на највишем нивоу били у прилици да буду позивани на дворске свечаности. Професионално афирмисани и социјално и економски више позиционирани Пожаревљани учествовали су на забавама и баловима организованим за њихов социјални сталеж, док је популус био окренут једноставнијим врстама забаве.
У свим приликама правила облачења била су веома строга. Правила „пристојности“ прописивала су одређено одевање и начин понашања у јавном простору. Годишње доба диктирало је квалитет материјала, модни тренд облик и декорацију, али правило је налагало да се из куће не излази без шешира. Удате даме и удовице могле су да носе шешире са шлајером (велом који им покрива лице), али такав шешир био је забрањен неудатој госпођици. Чак би особа која не поштује правило обавезног ношења шешира сматрана и звана `лудом.` Рукавице су такође биле битан део модног асесоара и за даме и за господу. Ношене су свакодневно, али и у свечаним приликама и уз адекватну одећу. Женски пратилац на улици углавном је био сунцобран, амрел, док је мушкарац носио штап или кишобран.
О строгом кодексу облачења говори управо једна позивница за бал сачувана у Историјском архиву Пожаревац. У оквиру збирке Variа сачувана је позивница коју је маршал двора по налогу Њ.В.Краља и Краљице послао у Пожаревац, Милану Ст. Павловићу, професору, да присуствује концерту који ће бити „у Новом Двору 15. Декембра 1900.год. Долазак у 8½ сах. у вече.“ При томе је обавезна тоалета: „за госпође: тоалет де соаре (деколте) или српско. За Господу: цивилно: фрак, бела марама, декорације. Без ленте. Униформа: парадно (г.г. генерали : мало парадно) без ешарпе, дуг. панталоне. Српске и стране декорације без ленте.“ (из: Д. Милорадовић, Освајање сфере јавног живота – улога жена у друштвеном и културном животу Пожаревца крајем 19. и почетком 20. века, Посебна издања, Историјски архив Пожаревац, 2019)
Желели смо да вас подсетимо на леп манир прошлих времена... Човека чини дух и тело, али и одело.
Фотографија: Позив за бал на Двору у Београду, упућен професору Милану Ст. Павловићу, децембра 1900.
Историјски архив Пожаревац, Збирка Variа, 431.
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.